ПОПУДИТИ — ТРАНСКРИПЦІЯ
[поупу́диетие] кинути; погнати
Інфінітив | [поупу́диетие] | |
Однина | Множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | [поупу́д`мо] | |
2 особа | [поупу́д`], [поупу́д`но] | [поупу́д`теи] |
Майбутній час | ||
1 особа | [поупу́{дж}у] | [поупу́дием], [поупу́диемо] |
2 особа | [поупу́диеш] | [поупу́диетеи] |
3 особа | [поупу́диет`] | [поупу́д`ат`] |
Минулий час | ||
чол. р. | [поупу́диеў] | [поупу́диелие] |
жін. р. | [поупу́диела] | |
сер. р. | [поупу́диело] |
Коментарі
Останні коментарі
Щоб додати коментар, увійдіть.