ПОНУР — ТРАНСКРИПЦІЯ
[поуну́р]
відмінок | однина | множина |
називний | [поуну́р] | — |
родовий | [поуну́ра] | — |
давальний | [поуну́ров’і], [поуну́ру] | — |
знахідний | [поуну́р] | — |
орудний | [поуну́ром] | — |
місцевий | [поуну́ру], [поуну́р’і] | — |
кличний | [поуну́реи] | — |
[поуну́риетие]
Інфінітив | [поуну́риетие] | |
Однина | Множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | [поуну́рмо] | |
2 особа | [поуну́р], [поуну́рно] | [поуну́ртеи] |
Майбутній час | ||
1 особа | [поуну́р’у] | [поуну́рием], [поуну́риемо] |
2 особа | [поуну́риеш] | [поуну́риетеи] |
3 особа | [поуну́риет`] | [поуну́р’ат`] |
Минулий час | ||
чол. р. | [поуну́риеў] | [поуну́риелие] |
жін. р. | [поуну́риела] | |
сер. р. | [поуну́риело] | |
Безособова форма | ||
[поуну́реино] |
[поуну́ра]
відмінок | однина | множина |
називний | [поуну́ра] | [поуну́рие] |
родовий | [поуну́рие] | [поуну́р] |
давальний | [поуну́р’і] | [поуну́рам] |
знахідний | [поуну́ру] | [поуну́рие] |
орудний | [поуну́ройу] | [поуну́рамие] |
місцевий | [поуну́р’і] | [поуну́рах] |
кличний | [поуну́ро] | [поуну́рие] |
Коментарі
Останні коментарі
Щоб додати коментар, увійдіть.